Манастир

Манастир светог великомученика Димитрија

Географски положај

Манастир светог великомученика Димитрија мироточца, налази се на шест километара југозападно од Беле Паланке, недалеко од античког пута за Скопље и Солун, између древних села Дивљане и Мокре. Смештен је у подножју југоисточног дела Суве планине, подно Дивне Горице чије се шумовите падине спуштају до манастирских ливада, на 450 метара надморске висине, одакле се пружа јединствен поглед на Сврљишке планине и Шљивовички врх

Ранохришћански период и свети Никита Ремизијански

Сматра се да назив Дивљана потиче од латинске речи Divus – Бог. У манастиру је забележен већи број античких споменика од којих се могу видети два капитела. На једном од њих налази се ранохришћански једнакокраки крст у прстену на предњој страни и стилизованим знаком омега по свим вертикалним ивицама. Прво манастирско братство је у 4. веку основао свети Никита епископ Ремизијански, велики просветитељ и разобличитељ бројних јереси тог доба. По неким писаним изворима његове мошти почивају у кругу манастира.


 

Манастир после велике сеобе Словена

Неколико векова по доласку Словена, са почетком њихове христијанизације почиње обнова
ове светиње. Центар обновљеног црквеног живота у средњем понишављу смештен је у манастиру Св. Димитрија што потврђује и повеља цара Василија II из 1019.

 

Велики задужбинари

Крајем 14. и почетком 15. века браће Мрњавчевић обнављају манастир који наставља традицију духовног центра у овом региону.

Нова обнова

Након бројних рушења и обнова, 1862. године у манастир је дошао протосинђел Агатангел, и уредио манастирско имање а поред трошног конака 1874. саградио нови који су Турци запали. Међутим, по ослобођењу од Турака, Агатангел је 1878. повео нову обнову у којој су узели учешћа сви грађани општине Бела Паланка. Темељ новом храму је освећен марта 1878, те је средњевековна црква дужине 10 м. остала у средини новог храма који је освећен 1902, а завршен 1908.  Из старе цркве у нову су пренете четири древне иконе: Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, Св. Димитрија и Св. Јована Крститеља. Нови храм спада у ред најакустичнијих у Србији, а можда и на Балкану.

Окупација

За време окупације 1915-16, Бугари су опљачкали и оштетили манастир и нестаје стари запис
овдашњих монаха о боравку Св. Саве Српског у овој светињи и околини.

Руско монаштво

После Октобарске револуције из Русије беже и долази у манастир велики број руских монахиња, официра и доктора. Живописали су и уредили нови храм и подигли зимску
црквицу посвећену светом Серафиму Саровском чудотворцу.

Манастирске светиње

Свети Николај Српски 1935. доноси делић Часног Крста Господњег
и мошти светих Кирика и Јулите.

Доба комунизма

По одласку руског монаштва, пред II светски рат остају српске монахиње. Након рата комунисти покушавају да застраше сестринство (између осталог и претњом страљањем) и отимају скоро сву имовину тако да данас поседује 13 хектара. У манастиру је постојало и обданиште за ратну сирочад. Нова звонара са три звона коју је на Петровдан осветио владика нишки Г. Г. Иринеј, подигнута је 1977. 

...

Како стићи до манастира?